GMIZAVCI

Gmizavci su velika i raznovrsna grupa životinja koja se sastoji od oko 6500 vrsta. Mnoge od ovih životinja se međusobno razlikuju i žive u velikom broju staništa, od dubokih okeana do velikih pustinja. Uprkos velikoj raznolikosti svi gmizavci dele neke karakteristike.
Većina gmizavaca leže jaja, ali se ona razlikuju od jaja vodozemaca zato što imaju čvrstu, tanku ljusku umesto želatinaste. Ova ljuska štiti razvoj mladih u jajetu, a što je još važnije sprečava njihovo izumiranje.

Jaja s ljuskom su bila evolucioni napredak zato što tada odrasli gmizavci nisu više morali da se vraćaju k vodi da bi se razmnožavali. Njihova vodootporna jaja mogla su da se polažu bilo gde, čak i na suvljim mestima.
mizavci su poikilotermne životinje čija telesna temperatura zavisi od temperature okoline. Sa padom temperature spoljašnje sredine, pada i njihova telesna temperatura. Izlažući telo sunčevim zracima, gmizavci nastoje da zadrže telesnu toplotu. Zbog toga su u nepovoljnom položaju u onim oblastima gde oblačno i hladno vreme umanjuje takve mogućnosti. To je razlog što gmizavci uglavnom prebivaju u toplijim krajevima. Relativno mali broj vrsta nastanjuje predele velike geografske širine. Dakle, kao i vodozemci, i gmizavci su životinje hladne krvi i ne mogu da zagreju telo iznutra kao što mogu sisari. Usled toga gmizavci uglavnom žive u toplim predelima. 
Na prstima imaju kandžice, koje olakšavaju kretanje po kopnu, takođe od rožne materije. To je, naime materija, koja se sreće u različitim organima, još i kod ptica i sisara, što evolutivno povezuje sve tri klase.

Lobanja je izgrađena od kostiju tako da hrskavice skoro da nema. Kod zmija i guštera, kosti vilično-nepčanog aparata obrazuju pokretan zglob sa lobanjom što omogućava lako hvatanje pokretnog plena. Kod kornjača, koje su biljojedi i krokodila, koji raskidaju plen, ovaj sistem kostiju je potpuno nepokretan. Kičmenica se sastoji od procelnih pršljenova koji se dele na: vratne, grudne, slabinske, krstačne i repne. Redukcija udova kod zmija, uključujući i pojaseve, dovela je do pojave velikog broja pršljenova (često i preko 200). Osim toga, njihova kičmenica je diferencirana na samo dva regiona: trupni pršljenovi, za koje su vezana rebra i repni, bez rebara. Kod kornjača su rebra i kičmenica srasli sa oklopom. Kretanje je slično geganju, osim kod zmija koje nemaju udove. Kod morskih kornjača su udovi slični perajima.       Mišići su raspoređeni prema telesnim regionima:

- u trupnom delu su: trbušni mišić, kosi mišići (spoljašnji i unutrašnji), grudni i međurebarni
- u vratnom delu je trapezni mišić
- široki leđni mišić.

      Nervni sistem sastoji se od mozga i kičmene moždine. Mozak se sastoji od prednjeg mozga, međumozga (sa epifizom i hipofizom, srednjeg mozga i zadnjeg mozga.
      Čula vida i mirisa su dobro zrazvijena. Miris osećaju račvastim jezikom koji neprekidno izbaciju i uvlače (palacanje) sakupljaju čestice mirisa. Oči su velike i nalaze se sa strane glave. Na njima se nalaze gornji i donji kapak (oba su pokretljiva), sluzna žlezda i prozirna opna (migavica) koja se pomera od prednjeg ugla oka ka nazad. Ova opna održava vlažnost i čistoću oka. Kod guštera se na glavi nalazi neparno temeno oko, koje sadrži svetlosne receptore i pigmentne ćelije. Ispunjeno je staklastim telom i pokriveno prozirnom opnom kroz koju svetlost pada na temeno oko. Organ čula sluha sastoji se od:
- bubne opne,
- srednjeg uha, povezano preko Eustahijeve tube sa usnom dupljom
- unutrašnjeg uha

      Sistem za varenje se sastoji od:

- usne duplje u kojoj se nalaze: jezik, zubi (koji se obnavljaju tokom čitavog života), veliki broj viličnih žlezda (nalaze se ispod gornje i donje usne)
- ždrelo
- jednjak
- želudac
- crevo
- kloaka.

Uglavnom su mesožderi koji love iz zasede, dok su pojedine kornjače i gušteri biljojedi. Crevo biljojeda je duže, podeljeneo je u nabore. Hrana kroz njega prolazi sporo, a celulozu razgraduju bakterije. Pošto ne održavaju stalnu telesnu temperaturu iz metaboličkih procesa, ne zahtevaju mnogo hrane. Tako je jedan miš dovoljan zmiji za održavanje života kroz više nedelja.

      Svi gmizavci dišu preko pluća koja se sastoje od dva plućna mehura; ako bi morali da apsorbuju vazduh kroz kožu, to bi podrazumevalo veliki gubitak vode. Od otvora za disanje nastavlja se grkljan, a on na dušnik (traheja). Dušnik se grana na dve dušnice (bronhije) koje vode u plućna krila gde se nalazi kapilarna mreža koja preuzima kiseonik.
      Srce se sastoji od dve pretkomore, leve i desne, i komore koja je delimično podeljena na dva dela (pregrada nije potpuna). Sam krokodili imaju potpunu pregradu koja deli komoru na dva dela. Ispred srca nalazi se vensko proširenje u koje ulazi sva venska krv.
      Izlučivanje se obavlja bubrezima koji su po tipu metanefrosa. Većina ekskreta je neotrovna, mokraćna kiselina (u obliku kristala) koja ne zahteva vodu za izlučivanje. Kod većine gmizavaca je tečna, dok je kod guštera i zmija u obliku guste kaše bele boje koja se u kloaki sjedinjuje sa fekalijama. Voda koja izlazi iz krvi se reapsorbuje u bubrežnim kanalićima, kloaki ili mokraćnoj bešici.